Ukoliko je dete u fazi intenzivnog rasta, stepen krivine je veći od 25 ako je skolioza odnosno 40 ukoliko je kifoza, ortoped daje predlog za uvodjenje midera. To je vrsta ortoze, koja pruža pasivnu podršku kičmenom stubu i zadržava ga u maksimalno korigovanoj poziciji.
Osnovni ciljevi midera
Osnovni ciljevi midera za kičmu su usmereni ka:
- Korekciji deformiteta-Mideri vrše pritisak na određene delove kičme kako bi se postigla korekcija i sprečio dalji progres deformiteta
- Podršci držanju- Zahvaljujući mideru dete održava pravilan položaj kičme
- Prevenciji progresije deformiteta- Rana dijagnoza deformiteta kičmenog stuba i pravovremeno korišćenje midera mogu znatno usporiti ili zaustaviti progresiju deformiteta.
Kako izgleda mider, kako se stavlja, čemu služi?
Kroz vreme konstrukcija midera je napredovala. U početku bili su gipsani i jako neudobni, ograničavali su pokrete i bili teški za nošenje.
Danas, mideri se prave od tvrde plastike. On obično pokriva određeni deo kičme ili trupa. Postoje različite vrste:
- TLSO ( thoracic-lumbar-sacral orthosis) mider,
- Milwaukee mider,
- Rigo Cheneau mider.
Cheneau mider ( Šeno mider), osmišljen je tako da daje prostor na mestima gde se očekuje otvaranje tzv. disajnih zona što sa sobom povlači i derotiranje rebara a samim tim i održavanje kičmenog stuba u pravilnom položaju. Takođe koriguje karlicu i omogućava njenu pravilnu poziciju.
To je mider koji prati principe posmatranja deformiteta kroz tri dimenzije pa samim tim i vrši korekciju istog na taj način. Ovo su ujedno i osnovni principi kojih se pridržava Schroth metod, pa timski daju pozitivne rezultate i bolju prognozu u borbi sa deformitetom.
Koliko se mider nosi, kako da se dete prilagodi i prihvati?
Uvođenje midera predstavlja sasvim novo stanje za dete i može predstavljati veliko opterećenje za njega. Neugoda od steznika, pogled vlastitog tela u mideru kao i susret sa drugarima u školi i van nje predstavlja veliko opterećenje za dete. Podrška roditelja i okoline ovde jako važna. Širenje svesti o važnosti uvođenja midera, njegovog značaja kao i upoznavanje sa prirodom deformiteta su od presudni da se dete lakše prilagodi i prihvati. Ukoliko roditelj to bez stresa i presije razume, dete će lakše prihvatiti i brže se prilagoditi.
Privikavanje na mider ide postepeno. To je proces prilagođavanja koji obično traje dve nedelje. U početku se stavlja na 2 do 3 sata da bi se svakog narednog dana ta satnica povećavala za po sat vremena sve dok se ne dođe do zadatog vremena- FULL TIME. Preporuka je da se mider nosi od 16 do 23 sata dnevno.
Kroz iskustvo se uočilo da ukoliko se mider nosi manje od preporučenih broja sati,veće su šanse da deformitet ide u progresiju i na kraju ishod bude operativni zahvat.
Kontrola nošenja midera
Nakon mesec dana od punog vremena koliko mider treba da se nosi, preporuka je da se uradi kontrolni rendgenski snimak kičmenog stuba u mideru i na taj način proveri njegova efikasnost.
Vrlo je važno naglasiti da kontrole prilikom nošenja midera budu redovne zbog eventualnih korekcija koje su potrebne zbog rasta i razvoja deteta.
Kada dete prestaje da nosi mider
Putem rendgenskog snimka, u mogućnosti smo da pratimo stepen razvoja apofize ilijačnih kostiju.Na osnovu toga ortoped prati i određuje dužinu vremena koliko će dete nositi mider. Kako se brzina intenzivnog rasta usporava, vreme nošenja midera se postepeno smanjuje da bi se u jednom trenutku potpuno isključio.
Naša preporuka
Multidisciplinarni tim je vrlo važan u našem radu.
Ortoped koji je upoznat sa ovom metodom, Schroth fizioterapeut, ortotičar, psiholog, roditelj i naravno dete čine tim. Samo zajednički rad,podrška,poverenje i zalaganje daju najbolje rezultate.
